Rastom cijena električne energije ali i drugih energenata, brojna domaćinstva u Bosni i Hercegovini su zapala u energetsko siromaštvo, jer ne mogu da isprate trendove i sebi obezbjede energiju za normalne uslove života.

Prema ustaljenom mišljenju, svako domaćinstvo koje na mjesečnom nivou izdvaja više od 10 odsto svojih prihoda na energente, je energetski siromašno.

Preciznih podataka nema, ali procjene govore da je u BiH takvih čak 190.000, prije svega zbog činjenice da su brojni objekti energetski neefikasni.

Daleko od toga da je ovo problem samo Bosne i Hercegovine. Prema podacima Evropske unije, samo u njihovim zemljama članicama preko 60 miliona ljudi je bilo pogođeno energetskim siromaštvom.

Shvativši u kakvom problemu se BiH nalazi, Evropska unija je odlučila da preko instrumenta pretpristupne pomoći IPA 3 za 2023. godinu pomogne najugroženije sa 50 miliona evra.

Nihad Harbaš, stručnjak u ovoj oblasti koji je radio na pripremi projekta pojašnjava da je cilj bio pomoći stanovništvu da premosti poteškoće nastale ogromnim skokom cijena.

„Primjera radi, ako su ljudi prošle sezone za grijanje davali 600 maraka, a ove godine 1.200, razlika od 600 maraka bi bila jednokratna socijalna pomoć ugroženim stanovnicima kroz ovaj projekat“, kaže on.

Navodi da pored 50 miliona evra, još 20 miliona ide za subvencije energetske efikasnost u domaćinstvima i preduzećima.

„Deset miliona KM će biti pomoć za povećanje enegetske efikasnosti u domaćinstvima za utopljavanje domova, zamjenu stolarije i slično, a drugih deset je namijenjeno malim i srednjim preduzećima i njihovim investicijama. U oba slučaja su grant sredstva za koja se traži učešće onih koji apliciraju od 50 odsto“, pojasnio je Harbaš.

Republika Srpska se uveliko sprema da podijeli ovu pomoć.

Kroz osam dana na snagu će stupiti Odluka o načinu realizacije paketa podrške energetski siromašnim potrošačima, sa čime se stiču uslovi za njenu realizaciju.

Ovom odlukom je određeno da su energetski siromašni građani korisnici socijalne pomoći, dječijeg dodatka, nezaposleni borci od prve do pete kategorije mlađi od 60 godina, borci stariji od 60 godina u stanju socijalne potrebe.

Pravo na pomoć će imati i penzioneri sa najnižim primanjima, kao i osobe starije od 65 godina pod uslovom da nemaju ličnih primanja ili da žive u domaćinstvu u kojem prosječna mjesečna primanja po članu ne prelaze iznos veći od polovine najniže plate.

Za prve četiri kategorije spiskove će u narednom periodu sačiniti centri za socijalni rad, Javni fond za dječiju zaštitu Republike Srpske i Ministarstvo rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske, dok će za petu kategoriju, odnosno lica starija od 65 godina Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske raspisati javni poziv.

Ukoliko član domaćinstva ispunjava uslove za finansijsku pomoć po više osnova, ostvariće je samo po jednom, a ako više članova domaćinstva ispunjava uslove za finansijsku pomoć, dobiće je samo jedan član.

„Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite utvrđuje pojedinačni iznos po domaćinstvu u skladu sa raspoloživim sredstvima, a nakon utvrđivanja konačnog broja korisnika finansijske pomoći, na način da se raspoloživa sredstva podijele sa brojem korisnika finansijske pomoći“, navodi se u odluci.

Dodaje se i da će oni koji se ne pojave na spisku, a smatraju da na njemu trebaju biti, imati pravo na žalbu.

Takođe, kako je to nedavno objelodanjeno iz delegacije EU u BiH, uskoro će biti raspisani i javni pozivi za 20 miliona evra podrške namjenjene energetskoj efikasnosti i preduzećima.

Tim paketom biće obuhvaćeno najmanje 4.000 stambenih objekata i 400 mikro, malih i srednjih preduzeća.

Pozive će raspisati entiteski fondovi za zaštitu životne sredine/okoliša.

(akta.ba)