Izvoznici električne energije u Bosni i Hercegovini prihodovali su za prva tri kvartala ukupno 470 miliona konvertibilnih maraka (240 miliona eura) od tih aktivnosti, a kad se uračuna i uvoz, bilans je 301 miliona maraka (154 miliona eura). Ove stavke za isti period prošle godine iznosile su 880 odnosno 698 miliona konvertibilnih maraka, što je 449 miliona i 357 miliona eura.

Uslijed izazova sa proizvodnjom uglja i radom termoelektrana te utjecaja suše na učinak hidrocentrala, BiH je u prvih devet mjeseci ove godine pretrpjela jak pad novčanog bilansa izvoza i uvoza struje. Pritom, konkurentnost električne energije iz ove zemlje u Evropskoj uniji će biti postepeno umanjivana od početka 2026. godine.

Tada počinje naplata takse odnosno carine na ugljen-dioksid, u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Po svemu sudeći, države Zapadnog Balkana neće na vrijeme uspjeti da ispune obaveze kojima bi za struju omogućile privremeno izuzeće.

Neto prihod pao 57 posto

Tako je pozitivni bilans smanjen 57 posto na godišnjem nivou, na 301 milion konvertibilnih maraka (154 miliona eura). Naravno, ovi iznosi zavise od cijena uvezene i izvezene električne energije. Neki dio količine može biti naplaćen fiksno – po cijenama utvrđenima dugoročnim ugovorima, a drugi u zavisnosti od trenutnog referentnog nivoa na berzama, prenosi Balkan Green Energy News.

Najviše električne energije je izvezeno u Srbiju, za 170 miliona maraka (87 miliona eura). Slijedi Hrvatska, sa 111 miliona maraka (57 miliona eura), a za njom je Slovenija – 77 miliona maraka ili 39 miliona eura. Četvrta je Crna Gora, sa 57 miliona maraka (29 miliona eura), a odmah za njom Švicarska, 53 miliona maraka ili 27 miliona eura, piše Energetika.