- Zašto si tužan oče ovoliko dana?- upitah tada, a sada rahmetli, svog oca.

 Inače, radio je kao portir u TČT (Tvornica čarapa Tešanj).

 Šutio je, uzdahnuo, a nakon poduže šutnje progovorio:

- Desilo mi se nešto zbog čega nikako ne mogu da spavam, a i nije mi baš drago što se tako desilo, jer mi se čini da nisam postupio kako treba.-

 Gledao sam ga. Povukao je podobro dim iz cigarete i nastavio priču:

- Evo ovako. Dobili smo naredbu od direktora da povremeno napravimo pretres svih onih koji izlaze sa posla, jer se sumnja da radnici kradu materijal i proizvode. To smo i uradili prije pet dana, a ja sam dobio zadatak da pretresam ljude. Sve je bilo u redu dok nije naišao jedan radnik na kome sam primjetio da je poblijedio i da se trese. Tresao sam se i ja, jer ovo nikada nisam radio ovako i nisam volio da ja ljude u bilo čemu otkrivam. Kada sam mu prišao i počeo da mu govorim da istrese sve iz bluze i džepova on mi se približio veoma blizu i na uho mi šapnuo:

"Nemoj Omer aga..."...

Ja sam mu se još više približio i kao malo drsko mu reko da ne mora on ništ istresati nego da ću mu ja sve džepove i cijelog ga preroviti, a to je čuo i direktor. U jednom džepu sam osjetio da ima neke vune, a u drugom da ima čarape, i u svakom džepu tako. Dok sam to opipavao on mi je drhtavom rukom ruku stiskao. Tada sam svoje ruke izvukao i ne znam kako, ali sam se nasmijao, potapšao ga po ramenu i krenuo prema slijedećem.-, i tu je zaustavio priču, ponovo povukao dim dobro, pa nastavio:

- Sad me muči, sine, to što bi se moglo desiti da je to neko primjetio, a posebno njega da je krao, jer od takvih ljudi nikada ne znaš šta mogu učiniti, a ne bih volio da me i uprava otkrije da sam ga prikrio, pa me to izjeda?

Eto, sine moj, to me muči.-, i ponovo je ušutio, čekajući šta ću ja reći.

 Tada sam zašutio i onda ga zagrlio čvrsto i rekao mu:

- Meni se čini da si pravilno postupio, jer ne vjerujem da će taj to više ikada uraditi, a kako vas kradu ovi iz uprave ovo je sitnica, a posebno oni koji njih pretresaju. Nadati se da će to biti sve u hajr i nemoj mi se sikirati, jer ako je sudjeno da zbog toga izgubiš posao tu se ništa neće moći.-

 Prošle su godine nakon toga. Kada je došao u penziju pitao sam ga za taj slučaj dok je bio u bolnici i on mi je rekao:

- Onaj je kasnije postao jedan od najboljih radnika i unaprijedjen je za šefa, a ona uprava je sva smijenjena, jer su bili veliki lopovi. Iako ja i dan-danas mislim da se ni sitni lopovluci ne smiju opraštati. Ali, Allah je htio da to sve prodje tako kako je bilo i sada mislim da sam, ipak, postupio ispravno, jer mi je onaj rekao da mu se to prvi put desilo baš tad i više nikada.-

 Sjetim se i sada njegove dobrote spram drugih ljudi, a majka bi mi često za njega govorila:

 "Uvijek je volio više drugima, nego sebi."...